Sećanje na Zagradje

Petog juna dve hiljade pete
Dodjoh beo od glave do pete.
Oj Zagradje pokraj Sutomora
Kad tad tebi čovek doći mora.
Miris mora, šapati čempresa
Pokrenuše u nama čudesa.
Žarko sunce i tišina noći
Oživeše uspavane moći.
Ćetkovića vila otvorila vrata,
Primila nas k’o rodjenog brata.
Baš o svemu brine gazda Vesa,
Za nas, kaže, skinuće nebesa.
Ljuta “Loza”, uvek dobra hrana,
Brate Veso, ti si baš bez mana.
Al’ sve lepo uvek brzo prodje
I rastanak mor’o je da dodje.
Hvala Veso na tvojoj dobroti
I Zagradju na takvoj lepoti.
Kad se vratim banatskoj ravnici
Moliću se ponovnoj prilici.

Sutomore – Zagradje
Juni 2005. godine

Dragoljub Stojšić

---